Kako kruze sazvezdja

⚔️ Head in the clouds but my gravity's centered ⚔️

02.12.2019.

Ja nisam odavde

Ne znam zasto volim ovaj grad
Ova lica uvela od bola
...
Veliki sam obisao svet
I shvatio logiku ludaka
Da je zivot samo jedan let
Od svitanja do potpunog mraka
Vreme tece sporije od vode
I sve redje ovamo dolazim
Zapustenom ulicom slobode
Godinama vise ne prolazim

24.11.2019.

Beogradska faca

Ima taj opis za odredjene ljude za koje kazu: "A to ti je ona prava beogradska faca..." ali pravog Beograda. To su oni ljudi koji nose taj 011 duh u sebi. Sanjarski, bezgranicni. Nezaustavljivi su, nekako ne bih znao ni da objasnim. Svaka beogradska faca nosi nesto autenticno. Nebitno da li su muskarci ili zene u pitanju. Milan Mladenovic je recimo bio ta, bas beogradska faca. Pa onda s druge strane Dragan Nikolic. Kapirate?
Medjutim ne mora se biti poznata licnost da bi se bila beogradska faca. Upoznajemo ih tako, slucajno, kroz necije price ili licno... To su uvek neki mali veliki ljudi Beograda, zapravo. Jedan od njih je bio i Tata Miki. Poslednjih par dana se samo o njemu prica medju normalnim ljudima i njegovi stihovi slusaju. Tata Miki je jedan od osnivaca Zemlje gruva. Nazalost, jer ova svetska nepravda i disbalans nastavlja da udara po svom - Tata Miki je imao leukemiju i nakon 3 godine je izgubio tu bitku. Nisam poznavao coveka, ali ono sto sam cuo o njemu jesu najdivnije stvari - da je bio divan prijatelj, otac i muz. Da su oni kao porodica primer snage zbog svega kako su srecni i u punom gasu pokusavali da prozive maksimume zivota jer su znali da im je vreme ograniceno. On je tokom te tri godine sve svoje emocije, strahove, ljubav, srecu, zaljubljenost, sve je stavljao u stihove koje je posle dao svojim kolegama muzicarima da objave u svojim aranzmanima... Da nesto, njegovoj porodici, ostane posle njega. I slusajuci ceo taj album, stihove, mogu samo da zamislim koliko je sjajan taj covek bio. Voleo bih da takvi ljudi imaju vise sansi, boljih sansi u ovom sumanutom svetu.

...tragovi srece, sarena stakla, zlatna prasina,
bljesne samo pa nestane, prsten od zlata, ruka u ruci
kao da tu si...
da pronadjem Maji stihove, stihove...
da joj kazem da dobro je, da ne brine...

22.11.2019.

...

Nesto mi se ova pesma vrti po glavi danima. Ovim melanholicnim danima. Jos sad vidim i da ce blogger nestati... Divota zivota...


Stariji postovi

30f89a77f14bf12ce927dd25bd7889d6