Kako kruze sazvezdja

⚔️ Head in the clouds but my gravity's centered ⚔️

22.11.2019.

...

Nesto mi se ova pesma vrti po glavi danima. Ovim melanholicnim danima. Jos sad vidim i da ce blogger nestati... Divota zivota...

06.11.2019.

Voditelji su retardirani

Evo ako biste malo da se smejete ili da placete od muke ili da izneverujete:

05.11.2019.

Sve moze

Moja kompanija svake dve godine organizuje putovanje za sve zaposlene, iz svih kancelarija, iz svih drzava u kojima nasa kancelarija postoji. Poslednji put kada su isli na to putovanje pojavila se prvi put koleginica iz Makedonije. Kazu da su doslovno svi muskarci, svih godina, izgubili pamet za njom. Ali jedan od njih je izjavio: "Ona ce biti moja zena.". Kao sto su svi izgubili zdrav razum za njom, tako su se njemu svi i smejali. Kazu da je u tom momentu bio svoje najgore izdanje ikada. Pio je toliko da je poprilicno uticalo na njegov izgled, katastrofa obucen, ugojio se vanzemaljski, zapusten skroz. Ali on je rekao da ce je ozeniti. Trudio se tih dana na putovanju oko nje ali nista.
Covek inace i pise. Neko bi rekao klasicna zabluda pisaca, zivot u bajci itd. Nakon tog putovanja, svakog ponedeljka u 19h on joj je slao mail koji je u sebi imao pricu i pesmu posvecenu njoj. Svakog ponedeljka. U 19h. Prica i pesma o njoj. SKORO GODINU DANA. Bez promasaja, bez preskocenog datuma. I bez njenog odgovora. Nikada mu nije odgovorila ni hvala, ni smajli, ni hahaha, nista. Apsolutno nista. Ali isto tako on nije odustajao.
Spletom okolnosti i razvoja trzista, preselili su je u kancelariju u Beograd. On se za to vreme vec bio potpuno doveo u red. Ceo svoj zivot je doveo u red. Iako nije znao da ce ona doci. Nakon nekoliko meseci je on poslao grupni mail da su se vencali. A danas je stigao grupni mail da cekaju bebu. Da!
Takve price obozavam. Velike, sjajne. Prave. Ali pre svega iskrene... I uvek verujem ako si tako detinje otvoren, kada ne odustajes, kada verujes u neko dobro, kada ti nije bitno nista drugo pogotovo u ljubavi - bice sve u redu. I on mi je rekao danas, da je on morao da ucini sve sto moze da je osvoji. Da se potrudi do maksimuma. Da da celog sebe bez obzira sta bude. Odusevio sam se danas kada sam cuo njihovu pricu. Takve ljude volim da upoznam, da imam oko sebe. Srcane. Kada nesto zaista rade kako treba. Kad pucaju direktno i ne stide se onog sto nose u sebi. Bez uvijanja, bez nekakvih zavrzlama. Nekad je tesko, nekad nesto ne ide kako treba, nekad ne znam... sta god. I oni, kao i svi, imaju svojih usputnih problema sigurno. Ali sve moze kada je ta iskrena emocija tu. Sve drugo je prolazno i malo naspram toga.
I dalje sam raspamecen. Hvala im sto postoje kao primer neceg tako predivnog.


Noviji postovi | Stariji postovi

30f89a77f14bf12ce927dd25bd7889d6